Deo II ~ Priprema

"Misliš li da su spremni?"
"Ah... nikada ne mogu biti potpuno spremni. Jos su deca, rekao bih. Procenjujem da su svi stariji od petnaest godina, a mladji od dvadeset."
"Ko ih je pozvao?"
"Zar ne znas?"
"Ma, odakle ti to da ja nesto znam? Gledam kako dolaze celo ovo jutro, a radije bih bio kod hrama." Zamisli se na kratko. "Kazu da ce svestenica otvoriti svecanosti. Bas bih voleo da je vidim."
"Zapovednik kaze da nije na nama da se mesamo u odluke mocnijih od nas."
"Neke od ovih kod fontane znam. Sirocici i prosjaci, rekao bih."
"I dzeparosi, skitnice... Ukratko, prost svet koji nikom ne treba; bez proslosti, sto je najvaznije."
"Verovatno svi misle kako ih ocekuje nesto u buducnosti."
"Pa, morace prvo da prodju obuku. Samo, nije mi jasno zasto ce biti premesteni kod grobnica."
"Tamo? Obican covek moze da pomisli da ce ih zakopati pod mermerom." Nasmeja se, glasno.
"Ili to, ili ce ih naterati da podizu nove. Dvadeset godina sluzim, a nikada tako brzo grobnice nisu nicale."
"Kriva je ta zarazna bolest koja se siri velikom brzinom. Citav jedan kvart je zarazen."
"Cuo sam za to, ali samani kazu da joj ne podlezu svi. Ima onih koji prezive."
"Opet, mnogo njih nije te srece. Prvo se zale na kasalj, pa onda na glavobolju. Kada pocnu da iskasljavaju krv, nema im spasa."