Smiraj dana ~ Danijala

Ova priča počinje u vremenima, tako davnim da se njih sada malo ko seća, i odigrava se baš ovde, na Endoru, na našem svetu.
Tada je na Endoru postojalo dvadeset kraljevstava i njihova imena behu: Oromen, Jist, Senon, Mid, Roven, Lindar, Gamon, Hidervajt, Veremion, Nitrim, Elemion, Kalast, Belegin, Dalog, Tiroh, Perolin, Alorih, Umlot, Loran i Nortrond. Beše to period dugog mira i napretka, jer iako Kraljevi i Gospodari držaše vlast nad svojim zemljama, o Endoru i blagostanju njegovih ljudi starale su se Gospe Nilusa.
Red Gospi beše drevan, osnovan u praskozorje vremena. Priče i legende kraljevstava navode da su osnivači reda bile pet sestara, kćeri Tvorčeve, kćeri Smrti, Gospodarice Svetlosti. Kako legenda dalje kaže, kad je najmlađa od sestara ispunila srca ljudi svetlošću svojom i odagnala od njih senke i tamu, umanjila se i postala smrtna, ostale sestre zatočiše deo svojih moći u kristale i predadoše ih na staranje Gospama Nilusa, podučivši ih kako da iskoriste te moći da bi održale svet u harmoniji. Ti kamenovi behu dijamant, safir, rubin, smaragd i žuti dijamant, kamenovi vazduha, vatre, vode, prirode i svetlosti same i predstavljaše pet vrlina kojima su težile Gospe i vaskoliki naš rod: nada, vera, ljubav, istrajnost i hrabrost.
Dom Gospi bio je na Belom Ostrvu, i svaka od izabranih morala je na njemu provesti deo svog života, tokom školovanja. Jer Gospe su vodile računa o školovanju ne samo svojih budućih sadruga, već i druge dece Endora, i otvoriše tokom doba koja su prolazila mnoge škole i bolnice u Kraljevstvima. Broj Gospi nikad nije bio manji od stotinu i jednu, uvek ih je po pet bilo izabranih iz svakog kraljevstva, i njihove titule su bile doživotne, baš kao i Domini Nilusa, najuvaženijoj i najpoštovanijoj od svih Gospi. Domina se birala među šest najtalentnovanijih i najmudrijih od svih, preostalih pet, Čuvari Kamenova, činile su Prsten Nilusa.
Devojke koje su postojale Gospe, nisu birane po moći i gospodstvu njihovih porodica, već po pameti i talentu svome, mada su neke velike porodice davale već vekovima Gospe. U tim porodicama, titula se uglavnom prenosila sa majke na kćerku. Ipak,ni one nisu bivale pošteđene ispita koje je svaka Gospa morala da prođe, i ponekad, retko, dešavalo bi se da se vekovna tradicija prekine.
Najlepše i najveće među svim Kraljevstvima beše Nortrond. Njegovo ime na drevnom jeziku beše Arendor, Dom Sjaja, i njegovi Gospodari ponosiše se svojom zemljom i svojim poreklom, jer držaše da njihova loza potiče od najmlađe Gospodarice Svetlosti, Aurin, koja se, kako legende tvrde, udala za prvog Kralja Nortronda, Isandra i sa njim živela u Almarenu. Ali ovu i druge priče o Almarenu malo ko sada priča. Godinama zabranjene, tonu u tamu i senke. Pa ipak, te priče predstavljaju smu srž Nortronda, njegovu dušu i njgov duh. Možda ljudi u strahu retko spominju drevna imena, ali zemlja i kamen pamte princa Ninijana koji se vratio po svoju ljubav kroz vatru i čelik, samo da bi našao suze i smrt. Serinenina srebrna sena još uveka tužna luta ukletim šumama Larnana, njen krik pronosi vetar koji duva oko Ponoćne kule, a Antein sumorni, zloslutni smeh odjkuje nad pod svodovima Ivrima kao i onda kada je za miraz svoje kćeri zadobila Arnoriju i Amenlor i zemlje što dugo ne beše naša. A pamte i moju Gospodaricu i mog oca i majku, moje rođake i njihov ples i njihovu pesmu mačeva. Pamti Nortrond, a pamtim i ja.
Znam da me zovu izdajnicom i da imenom mojim plaše svoju decu, znam da pljuju kad spomenu moje ime i mrze me i više od Uzurpatora, znam da šapuću da nemam prava da sedim na prestolu, da sam okaljala ime svog oca, da sam pogazila svoje zakletve i zavete Proklinju me oni koji me nikad nisu poznali, koji me nikad nisu ni videli, oni koji ne znaju moju priču, ali se zato trude da zaborave one drevne. Proklinju me, a da ne znaju kakve sam zavete položila, šta sam se svojoj Gospodarici zaklela, čega sam se odrekla. Da ne znaju koliki su moj bol i patnja.
Moje je ime nekada bilo Aurin, ali me svi zanaju kao Danijalu. Ja sam Ptokletnica i Izdajnica i ja sam Čuvar Tajni u smiraj dana.

U zemlji cveća, Arendoru čarobnom
Nortrondu drevnom, jutro će se roditi,
I zemlja će živeti u miru i sreći.
Nad danom se tama nadvija,
Oblak će tamni zemlju od sunca skriti,
Smiraj će dana doći, i mrak za njim.
U toj noći Zvezde i Mesec neće sjati,
Sve dok se ne čuje poj slavuja u tami,
I mir se sa novim jutrom ne vrati.

Sve je dobro, ali mi se ta pesma ne uklapa nesto ovde. Nadji joj prikladnije mesto.

Ne brini za pesmicu, ima ona svoj smisao.